admin

Ukrajinski jezik pripada istočnoslavenskim jezicima. Službeni je jezik u Ukrajini. Njime govori preko 40 miliona govornika, koji najvećim dijelom žive u Ukrajini. Ukrajinsko pismo je ćirilica. Uz osudu rata i želju za mirom u Ukrajini i cijelom svijetu, u narednom dijelu teksta predstavljamo pisanje vlastitih imena iz ukrajinskog jezika prema rukopisu novog Bosanskog pravopisa. Tekst je napisao prof. Refik Bulić.

***

1. Ukrajinski jezik ima nekih specifičnosti u pogledu transkripcije na bosanski jezik. Ukrajinska imena i prezimena treba prenositi direktno iz ukrajinskog, a ne posredstvom ruskog ili poljskog.

Neka ukrajinska imena koja su ranije preuzeta preko ruskog ili poljskog jezika i postala uobičajena u oblicima koji odudaraju od izvorne transkripcije ukrajinskih imena mogu se zadržati u tome uobičajenom obliku, ali se mogu preuzimati i izvorno: Harkov ili Harkiv (ukr. Харків), Kijev ili Kijiv (ukr. Київ), Lavov ili Ljviv (ukr. Львів).

To vrijedi i za ukrajinski grad Čornobilj (ukr. Чорнобиль), koji se uglavnom preuzimao preko ruskog kao Černobil (rus. Чернобыль).

Ukoliko se imena preuzimaju u obliku kakav je ranije bio uobičajen, a to odudara od izvorne transkripcije ukrajinskih imena, onda se pri prvom spominjanju uobičajenoga imena može navesti i izvorna transkripcija, što ne mora biti obavezujuće: Harkov (Harkiv), Kijev (Kijiv), Lavov (Ljviv).

2. Latinička transliteracija ukrajinskih slova predstavlja njihovo pisanje latiničkim pismom: a → a, б → b, в → v, г → g, д → d, е → e, ϵ → je, ж →ž, з → z, и → y, i → i, ї → ji, й → j, к → k, л → l, м → m, н → n, о → o, п → p, р → r, с → s, т → t, у → u, ф → f, х → h, ц → c, ч → č, ш → š, щ → šč, ь → ᾽ (transkripcija ø), ю → ju, я → ja.

Ćirilička transliteracija odnosila bi se samo na ona ukrajinska slova koja se različito pišu u bosanskoj ćirilici.

3. Transkripcija ukrajinskih fonema koji su različiti od bosanskih vrši se na sljedeći način:

  • г → g: Ігор → Igor; Kрасноград → Krasnograd;
  • щ → šč: Віктор Андрійович Ющенко → Viktor Andrijovič Juščenko, Дмитро Юрійович Терещенко → Dmitro Jurijovič Tereščenko;
  • ї → ji: Україна → Ukrajina, Любов Миколаївна → Ljubov Mikolajivna;
  • й → j: Михaйло → Mihajlo, Олексій → Oleksij;
  • ь → ø: Леся Євгенівна Петровська → Lesja Jevgenivna Petrovska, Ольга Паламарчук → Oljga Palamarčuk; Луганськ → Luganjsk, Шпітько (prezime) → Špitko, Володимир Олександрович Зеленський → Zelenski;
  • ю → ju: Віктор Андрійович Ющенко → Viktor Andrijovič Juščenko, Дмитро Юрійович Терещенко → Dmitro Jurijovič Tereščenko;
  • я → ja: Людмила Георгіївна Боярова → Ljudmila Georgijivna Bojarova; Маруся Чурай → Marusja Čuraj,  Ярослав → Jaroslav, Вікторія → Viktorija;
  • ϵ → je: Єгор → Jegor, Євдокія → Jevdokija, Євгенівна → Jevgenjivna, Олексій Бєлік → Oleksij Bjelik;
  • ’ (apostrof) → ø: В’ячеслав Максимович Чорновіл → Vjačeslav Maksimovič Čornovil, Прип’ять (rijeka) → Pripjat.

4. Transkripciji podliježu i fonemski skupovi:

  • ль → lj: Го́голь →  Gogolj; Василь →  Vasilj, Севастополь →  Sevastopolj, Кальміус (rijeka) → Kaljmius [izg. Kaljmijus], Тетяна Валентинівна Журавель →  Tetjana Valentinjivna Žuravelj;
  • нь →  nj: Горинь (rijeka) → Gorinj; Володимир Васильович Бігуняк →  Volodimir Vasiljovič Bigunjak;
  • лi → lji: Oлijник → Oljijnik;
  • нi → nji:  Дніпро → Dnjipro; Лариса Семенівна Латиніна → Larisa Semenjivna Latinjina, Євгенівна → Jevgenjivna;
  • ля → lja: Володимир Володимирович Омелян → Volodimir Volodimirovič Omeljan;
  • лю → lju: Лютий Ігор Олексійович →  Ljutij Igor Oleksijovič; Любов Миколаївна →  Ljubov Mikolajivna, Людмила Георгіївна Боярова →  Ljudmila Georgijivna Bojarova;
  • ня → nja: Aня →  Anja; Володимир Васильович Бігуняк →  Volodimir Vasiljovič Bigunjak;
  • ню → nju: Євген Маланюк →  Jevgen Malanjuk; Світлана Романюк →  Svitlana Romanjuk.

Navedeni postupci izvornog preuzimanja imena iz ukrajinskog jezika podrazumijevaju da treba obratiti pažnju na neke karakteristike ukrajinskoga i bosanskoga fonološkog sistema:

  • U ukrajinskom jeziku grafemom г obilježava se zvučni fonem h. Zvučnoga fonema h nema u bosanskom jeziku, ali ima zvučni alofon [χ], koji se može javiti samo u izgovoru: strah ga [strahga]. U bosanskoj transkripciji taj se ukrajinski glas izgovara kao bosansko g: pisanje u ukrajinskom: Ігор, Kрасноград, izgovor u ukrajinskom: [Ihor, Krasnohrad], izgovor u bosanskom jeziku i latiničko pisanje: [Igor, Krasnograd]. Ovdje se u preporuci opredjeljujemo za raniju pravopisnu tradiciju, iako mislimo da bi se ovdje moglo pisati i prema ukrajinskom izgovoru: Ihor, Krasnohrad i sl.
  • Ukrajinsko щ u bosanskom se izgovara šč: Ющенко [Juščenko], Терещенко [Tereščenko] i sl.
  • Ukrajinsko slovo ї u bosanski se jezik prenosi kao ji i u pisanju i u govoru: Україна → Ukrajina.
  • Slovo й prenosi se kao j: Михaйло → Mihajlo, Віталій → Vitaljij.
  • Ukrajinsko slovo ϵ prenosi se kao je: Євдокія → Jevdokija, ali ukrajinsko slovo e ostaje e: Леся → Lesja.
  • Mehki poluglas ь gubi se pri transkripciji u bosanski jezik (Петровська → Petrovska) ali i umekšava suglasnike l i n kada se nađe iza njih: Го́голь → Gogolj, Горинь (rijeka) → Gorinj.
  • Ukrajinsko ю → ju: Ющенко → Juščenko, Юрійович → Jurijovič, a я → ja: Боярова → Bojarova, Вікторія → Viktorija.
  • Slovo я preuzima se kao ja: Боярова → Bojarova, Ярослав → Jaroslav.
  • Apostrof se kao pravopisni znak ne prenosi u tanskripciji: ’ (apostrof) → ø: В’ячеслав → Vjačeslav, Прип’ять (rijeka) → Pripjat.
  • Fonemski skupovi ni, nя, nю → nji, nja, nju, a лi, ля, лю → lji, lja, lju: Дніпро → Dnjipro, Aня →  Anja, Романюк → Romanjuk; Oлiйник → Oljijnik, Омелян → Omeljan; Людмила →  Ljudmila.
  1. Osim navedenoga, prenošenje ukrajinskih imena u bosanski jezik podrazumijeva i sljedeće postupke:
  • Imena s refleksom jata iz ukrajinskog jezika prenose se bez prilagođavanja jata ijekavskom (kao što je i s domaćim ekavskim ili ikavskim imenima): Bila Cerkva (ukr. Бiла Цeрква), Світлана Вікторівна Ахадова → Svitlana Viktorivna Ahadova.
  • U ukrajinskom jeziku ne bilježi se alternacija suglasnika po zvučnosti pa se ukrajinska imena tako prenose i u bosanski jezik radi čuvanja izvornosti oblika (kao što alternacija po zvučnosti može izostati i u bosanskim imenima i prezimenima: Оксана Стефанівна Забужко → Oksana Stefanjivna Zabužko. Podrazumijeva se da pri izgovoru dolazi do alternacije [Zabuško].
  • Udvojeni konsonanti u imenima, prezimenima ili geografskim imenima ne prenose se u bosanski jezik jer se izgovara samo jedan konsonant: Володимир Кирилович Винниченко → Volodimir Kirilovič Viničenko, Запорiжжя → Zaporižja (Zaporožje < ruskog Запорoжье).
  • Ukrajinska prezimena koja se završavaju na –ič prenose se s istim završetkom: Максимович → Maksimovič, Олексійович → Oleksijovič, Павлович → Pavlovič, Сильвестрович → Siljvestrovič.
  • Prezimena sa završetkom na –иj po tradiciji prenošenja gube j: Лятошинський → Ljatošinski, Люблінський → Ljubljinski, Зеленський → Zelenski, ali j ostaje na kraju imena ispred i: Олексій → Oleksij, Сергій → Sergij, Віталій → Vitaljij.
  • Imena i prezimena te geografska imena s udvojenim vokalima u pisanju ne dobijaju j u međuvokalskom položaju radi čuvanja izvornog oblika takvih imena: Кальміус (rijeka) → Kaljmius, Міус (rijeka), Юліан Казимирович Люблінський → Julian Kazimirovič Ljubljinski, ali se j izgovara u takvome položaju: [Kaljmijus, Julijan].
  • Ukrajinska prezimena pri preuzimanju u bosanski jezik ne dobivaju e umjesto o iza palatalnih suglasnika radi čuvanja autentičnosti: Миколайович → Mikolajovič, Олексійович → Oleksijovič, Васильович → Vasiljovič.
  • Pri navođenju geografskih imena tipa Жовти Води, navodi se njihov prijevod (Žute Vode), a pri prvom spominjanju u zagradi se navedi izvorno ime: Žute Vode (Жовти Води).
  • Ukrajinska geografska imena koja su izvorno u množinskom obliku takav oblik dobivaju i pri preuzimanju u bosanski jezik: Žute Vode (Жовти Води).

7. Ukrajinska imena i prezimena, kao i geografska imena prilagođavaju se deklinaciji bosanskog jezika:

Volodimir Aleksandrovič Zelenski, gen. Volodimira Aleksandroviča Zelenskog(a); Viktor Andrijovič Juščenko, gen. Viktora Andrijoviča Juščenka; Nadežda Aleksandrovna Belova, gen. Nadežde Aleksandrovne Belove; Žute Vode (Жовти Води), gen. Žutih Voda; Mikolajiv (Mиколaїв), gen. Mikolajiva itd.

Ženska imena na suglasnik mijenjaju se kao takva imena u bosanskom jeziku: Ljubov, gen. Ljubovi, dat./lok. Ljubovi, vok. Ljubovi, instr. Ljubovi i Ljubovlju.

Prezimena na –o tipa Kravčenko ne mijenjaju se kad su u sastavu ženskog imena:

Ljubov Mikolajivna Kravčenko, gen. Ljubovi Mikolajivne Kravčenko, Ana Juščenko, gen. Ane Juščenko. Tako i Tereščenko, Viničenko i sl.

8. Tvorba prisvojnih pridjeva od ukrajinskih imena prilagođena je tvorbi bosanskih pridjeva pri čemu se sufiksi dodaju na transkribiranu osnovu:

Andrijovičev (< Andrijovič), Juščenkov (< Juščenko), Ljudmilin (< Ljudmila), Oksanin (< Oksana), Viktorov (< Viktor), Volodimirov (< Volodimir), kijevski (< Kijev) ili kijivski (< Kijiv), mikolajivski (< Mikolajiv).

Prisvojnost od prezimena koja su u bosanskom jeziku poimeničeni pridjevi (tipa Zelenski) može se izražavati padežnim oblicima: stav Zelenskog, u stavu Zelenskog i sl., ali mislimo da će češća upotreba prezimena s poimeničenim pridjevima stvoriti naviku i za pridjeve tipa Zelenskijev (stav) i sl., kao što su vremenom ušli u upotrebu i pridjevi od sličnih slavenskih prezimena ili prezimena slavenskog porijekla: Majakovskijev, Chomskyjev.

***

Hvala na čitanju. Nadam se da će vam ovaj tekst biti koristan. Čitajte i dalje moj blog, preporučite tekstove svojim poznanicima i pratite me na društvenim mrežama Facebook i Instagram.